Ви сте овде: HomeАктуелности2019 Година17.12.2018. Ипард програм, повољније до опреме

17.12.2018. Ипард програм, повољније до опреме

Од овог месеца биће расписан пети позив за средства из претприступних фондова ЕУ за рурални развој у Србији - такозвани Ипард програм. Пољопривредници су заинтересовани за коришћење тих средстава, превасходно за набавку нове погонске и прикључне механизације.

Драгиша Ковачевић из Руме вишње гаји на шест хектара. Нови берач му је, каже, био неопходан. Конкурисао је за новац из Ипард програма и купио нову машину.

"Процес је кренуо почетком јануара када је био расписан тај конкурс и тамо у шестом месецу сам добио решење имао сам две контроле до сада очекујем још једну контролу, значи ми за обнову механизације, улагање у даљу производњу, вероватно проширење засада", каже Ковачевић.

Из претприступног фонда за рурални развој за седмогодишњи прериод до 2020. српски пољопривредници могу да добију 175 милиона евра. Ове године расписана су четири јавна позива, до краја године очекује се и пети.

"Највеће интересовање било је за тракторе ту нам је стигло 393 захетва затим за механизацију 85, стигло нам је наких 25 за процесну опрему. Све је то очекивано", каже Жарко Радат, Директр Управе за аграрна плаћања.

Ипард програм у Србији спроводи Управа за аграрна плаћања и сектор за рурални развој. Али и саветима помажу пољопривредницима који би да унапреде производњу.

Што се тиче саме процедуре конкурисања за ИПАРД конкурсе процедура је компликованија и тај процес је нов како за оне који кокуришу тако и за нас који те захтеве обрађујемо у први мах имали смо много захтева који нису администратвино били исправни највећи број се односи на тај пословни план који су дужни да доставе и њиме докажу одрживост своје инвестиције", навео је Радат.

Пољопривредни произвођачи којима се пројекат одобри, морају прво да инвестирају сопствена средства. Уколико су у потпуности испоштовати процедуру, део новца им се враћа.

"Повраћај новца је 60 посто од основне цене коштања ове машине, очекујем да буде до краја године и ако не буде битно да се реализује", каже пољопривредник.

Огњен Мирић из ГИЗ-а рекао је да сами пољиопривредни произвођачи немају довољно средстава да могу да улажу и у наредном периоду веома је битно потражити одређена решења да се можда и банке укључе у предфинасирање тих средстава.

"Оно што је несумњиво да треба јачати капацитет управе за аграрна плаћања, јер они иду само из позива у позив и немогуће је са постојећим капацитетом управљати толиким средствима", навео је Мирић.

Следеће године, европски парламент усвојиће буџет за период од 2021 до 2027, а очекује се да се за претприступну помоћ издвоји више. Да би и Србија могла да рачуна на више, администрација ће морати да докаже да је ефикасна, а пољопривредници да умеју да напишу и спроведу пројекте.

Go to top