Ви сте овде: HomeАктуелности2018 Новембар05.11.2018. Предузетништво као последња опција

05.11.2018. Предузетништво као последња опција

Грађани и даље нису склони покретању приватног бизниса јер страхују од неуспеха, нестабилног тржишта, парафискалних намета…

Тек свака пета млађа особа у Србији је власник фирме или предузетничке радње. Сопствени бизнис најчешће започиње у тридесетим, за разлику од „колега” почетника из Европе, који у тим водама пливају као десет година млађи људи. И поред тога што је Влада Србије у један од фокуса своје политике поставила унапређење предузетништва и развој предузетничког духа усвајањем Стратегије за развој малих и средњих предузећа и предузетника, грађани и даље у великом броју, нису склони покретању приватног бизниса.

Најчешће страхују од неуспеха, нестабилног тржишта, парафискалних намета… То потврђују и подаци из света, па тако према Глобалном индексу предузетништва америчког Института за глобално предузетништво и развој, Србија заузима 74. место од 137 економија у свету. На европском континенту је на непопуларном 34. месту, од 38 економија. Иза ње су Русија, Албанија, Молдавија и БиХ. Од земаља из окружења Словенија доминира на 25. позицији у свету. И према изворима Светског економског форума, предузетништво у Србији није базирано на кључним елементима предузетничког система.

Једино чиме Србија располаже, по питању предузетништва, јесу образована популација, вештине радника и отвореност према свету. Стога, индекс предузетништва је на рангу од свега 0,4 од могућих 10, па је Србија по овом подиндексу 58. од 80 економија. Надлежни истичу да се ограничења, за унапређење предузетништва, огледају у недовољном расту привредне активности, неповољном асортиману производа из извоза, ниском нивоу инвестиција, недовољним издвајањима за науку, одливом високообразовног кадра…

Ипак, у Привредној комори Србије подсећају да су млади данас окренути предузетништву, да желе да започну сопствени посао, као и да је држава усвојила бројне измене и допуне законских решења, чији је циљ стварања повољнијег пословног амбијента за њихов рад.

– Прве три године су најтеже у пословању, али ПКС подржава овај сектор. Формиран је Савет за омладинско предузетништво, покренута је и кампања „Србија – земља успешних прича”, којом се промовишу примери добре праксе и успешне приче наших предузетника, организују се радионице… – истиче Бранислава Симанић, директорка сектора предузетништва у ПКС-у и подсећа да је држава усвојила бројне финансијске мере подршке за отварање нових стартап предузећа и радних места, мере које се односе на унапређење пословања и набавку производне опреме, ослобађање од плаћања пореза и доприноса за почетнике у пословању...

У Србији је регистровано више од 148.000 малих и средњих предузећа и око 255.000 предузетника, подаци су Агенције за привредне регистре. У тим секторима ради више од 1,3 милиона радника. Да међу њима новајлије у бизнису не би убрзо ставиле катанац на радњу или предузеће, у друштву мора да се створи нека врста мале предвидивости, почетне сигурности да ће почетник бити добро примљен од стране државе, сматра економиста Јуриј Бајец.

– Добра ствар је барем то што је држава почела активно да размишља да почетнике у пословању ослободи од плаћања неких пореза, али и даље постоје разлози за мањак предузетничког духа код нас. Један се крије у школском систему који не ствара људе који спремно улећу у тај свет. Јер, почети неки посао без средстава је малтене немогуће, исто као добити кредит у банци. Да би се то превазишло, банке би требало да буду спреме да финансирају нове идеје, али ни оне не воле да преузимају ризик – истиче Бајец.

Истраживања показују да је мотивација за улазак у предузетништво најчешће одређена економском нуждом, односно слабим шансама да се на други начин дође до посла. Др Зорица Мршевић, научна саветница Института друштвених наука, сматра да предузетништво ипак није за свакога, иако се вештине вођења бизниса могу научити.

– Познато је да је у просеку сваки трећи мушкарац у Србији успео у својој пословној намери, док је то случај са сваком десетом женом. Мушкарци који нису успели враћају се старим пословима, док даме немају ту одступницу – подсећа др Мршевић у свом раду „Жене предузетнице – могућности и ограничења”. Ипак, страх од неуспеха у започињању сопственог бизниса не треба доводити у везу са српским менталитетом, сматра она.

– И у многим европским земљама, па и у окружењу, већа атракција је имати државни посао, него приватни бизнис, тако да то не можемо повезивати са нашим поднебљем. Додуше, код нас је присутно и то наслеђе социјализма где се знају правила: радиш за државу где си комотнији, па тако саветујеш и своје дете, а уколико радиш за себе, знаш да те чека даноноћни рад где нема места за опуштање, нити радног времена – истиче Мршевићева, и подсећа да су посебно угрожене жене предузетнице, јер од укупног броја малих и средњих предузећа у Србији само петину чине женска предузећа. (Политика)

Go to top