Ви сте овде: HomeАктуелности2018 Октобар26.10.2018. У ЕУ све више извозимо готове производе

26.10.2018. У ЕУ све више извозимо готове производе

Главна тржишта на која одлазе српски производи су земље Европске уније, потом у ЦЕФТА регион, а на трећем месту је Руска Федерација. Осим највећим трговинским партнерима, Србија своју робу продаје на свим континентима,

а укупна робна размена са светом порасла је у првих осам месеци ове године 11 одсто и достигла 24,88 милијарди евра. Наши привредници су извезли робу  вредну 10,73 милијарде евра, што је 8,5 одсто више него у истом периоду 2017. Oсим што расте вредност извоза, Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије, указује да се повећава број извозника, шири се листа извозних производа, наше компаније освајају нова тржишта и најбитније, побољшава се структура извоза.

– У свет пласирамо све више финалних производа и робе вишег степена прераде, чему су умногоме допринеле и стране инвестиције, углавном усмерене у прерађивачку индустрију – оцењује Чадеж за „Политику”.

Од почетка 2013. закључно са 2017. највише страних директних инвестиција, објашњава, пласирано је у производњу, и то управо у ауто, прехрамбену, хемијску и индустрију гуме и пластике, у секторе који имају или највеће учешће у извозу индустријских производа или бележе највећи раст извоза или имају највећи напредак у степену финализације производа.

Примера ради, учешће индустријских производа у извозу на немачко тржиште, одакле нам је последњих година дошло највише инвестиција у прерађивачку индустрију, данас је, каже Чадеж, 89 одсто, од чега су половина машине и транспортни уређаји.

У прилог овим тврдњама иду и подаци да је само у овој години, за осам месеци на листи извозника било 170 компанија више и да је роба из Србије продавана на 12 тржишта више него у истом периоду прошле године.

Председник Привредне коморе Србије каже да је за одрживи раст српске економије важно што вредност робе, коју пласирамо на инострана тржишта, из године у годину расте, што је наш робни извозни учинак на светском тржишту у протеклих пет година повећан 72 одсто (са 8,7 милијарди евра у 2012, на 15 милијарди евра  у 2017), а у земље ЕУ 94 одсто (извоз Србије у ЕУ 2017. износио је 9,9 милијарди евра, док је 2012. био 5,1 милијарду евра). Значајно је такође што је дефицит у робној размени са светом смањен 26 одсто, а са економијама ЕУ више од трећине, тачније 38 процената.

Посебан квалитет нашој трговини са светом, према мишљењу председника ПКС, даје растући приход од продаје услуга на светским тржиштима и повећање суфицита, који остварујемо у размени услуга са светом, чему све више доприноси ИКТ сектор. Само у овој години регистровани извоз компјутерских услуга, који у извозу ИКТ сектора учествује са више од 80 одсто, повећан је 35 одсто, па је реално, процењује, да ће до краја године бити око милијарду евра.

Иначе, укупна размена услуга Србије са светом у 2012. била је 6,1 милијарду, а у 2017 – 9,5 милијарди евра. Извоз услуга у односу на остварени у 2012, у наредних пет година, закључно са 2017, повећан је 69 одсто и то са 3,1 милијарде динара на 5,2 милијарде евра, уз скок суфицита чак девет пута – са 111 милиона евра на 949 милиона евра.

Раст извоза и робе и услуга, према Чадежовим речима, допринео је повећању отворености домаће економије, која се мери односом укупне спољнотрговинске размене према бруто домаћем производу.

– Отвореност наше привреде расте од 2015. када је, збирно, вредност увоза и извоза и робе и услуга први пут премашила бруто домаћи производ. Прошле године наша укупна размена са светом износила је око 44 милијарде евра и била је 12,2 одсто већа од оствареног БДП-а – указује Чадеж. (Политика)

Go to top