Ви сте овде: HomeАктуелности2018 Октобар23.10.2018. Србија зарађује милионе на норвешком лососу

23.10.2018. Србија зарађује милионе на норвешком лососу

Како је прерада увозне рибе постала уносан бизнис, чији извоз годишње доноси 17,6 милиона евра.

Пре само деценију извоз рибе из Србије био је практично на нивоу статистичке грешке. Према подацима Светске трговинске организације, 2006. вредео је свега 680.000 евра, док је прошле године, како показује домаћа статистика, порастао на 17,6 милиона долара.

Према истраживању „Политике”, ови послови углавном су везани за прераду увозног лососа и друге рибе у филете, као и дораду „плодова мора” и њихову даљу препродају у Италију, Данску и Француску.

Највеће количине замрзнуте рибе стизале су углавном из Норвешке, Шпаније, Вијетнама, као и држава у региону. Познаваоци тржишта кажу да је јефтинија радна снага у сектору прераде разлог што су наши дистрибутери последњих година постали конкурентнији на европском тржишту.

Прошле године дозволе за извоз рибе и рибљих прерађевина у ЕУ имало је 11 компанија из Србије, док их је на списку Управе за ветерину сада већ 16. Осим великих увозника и трговаца рибом, међу њима су и неки од највећих произвођача меса: „Јухор”, „Матијевић”, „Неопланта”, „Карнекс”, али и „Фриком”. Према ранијим информацијама из Министарства пољопривреде, сви објекти за извоз у ЕУ морају да испуне прилично ригорозне стандарде. Неке од њих имају дозволе за прераду (рецимо производњу рибљих паштета), друге само за складиштење и дистрибуцију, а поједине и за обраду и расецање рибе. У сваком случају, ово је најдужа листа српских компанија које (у категорији трговине производима животињског порекла) испуњавају стандарде за пласман на тржиште Европске уније.

Ненад Будимовић, секретар у Удружењу са сточарство Привредне коморе Србије, каже да је прерада рибе последњих година у успону.

– Изграђени су значајни прерађивачки капацитети. Повећана је прерада лососа, који се највише увози из Норвешке. Рибљи филети чине 55 одсто укупног извоза и у односу на претходну годину то је повећање од чак 88 одсто. У укупном извозу, конзервисана риба заузима 20 процената – каже Будимовић. Он сматра да рибарство има велике шансе за даљи развој, и то не само кроз отварање нових рибњака, већ и у прерађивачкој индустрији.

– За сада се код нас првенствено прерађује морска риба. Ослобађањем рибњака од плаћања водног доприноса повећали бисмо примарну производњу у рибарству и дошли до сировине за прераду – објашњава наш саговорник и додаје да је неопходно уредити тржиште рибе, боље организовати произвођаче и унапредити маркетинг.

– Ред у рибарству може се увести тачном евиденцијом производње, транспорта, прераде и продаје рибе.

У Србији, која има 141 рибњак, прошле године произведено је и уловљено свега 7.278 тона рибе, а увезено око пет пута више – у вредности од око 90 милиона евра. Стручњаци сматрају да су нам могућности у производњи у рибњацима двадесетак пута веће, али да је потребно усвојити нове прописе.

У јуну ове године отворено је Поглавље 13 (о рибарству), па се очекују промене у овој области – усклађивање са политиком законодавства ЕУ, пре свега уређење тржишта и контрола нелегалног улова. (Политика)

Go to top