Ви сте овде: HomeАктуелности2018 Октобар11.10.2018. Фискални савет: Следеће године мањи порез на плате

11.10.2018. Фискални савет: Следеће године мањи порез на плате

 У буџету Србије за наредну годину на располагању ће бити додатних 400 до 450 милиона евра које би требало искористити за повећање јавних инвестиција, пре свега изградњу путева и пруга и смањење пореза на зараде са 63 на 60 одсто, рекао је председник Фискалног савета Павле Петровић.

Он је, говорећи о економским кретањима у овој години и препорукама за пројектовање буџета у 2019. години у Народној банци Србије (НБС), рекао да Србија због дугогодишњег ниског привредног раста све више заостаје у развоју за другим земљама Централне и Источне Европе (ЦИЕ).

Додао је да је недовољан привредни раст главна препрека бржем повећању животног стандарда грађана.

„Чак и ове године у којој ће се остварити релативно висок раст бруто домаћег производа (БДП), а процењујемо да ће бити 4,4 одсто ситуација није много боља, јер је убрзани раст последица утицаја ванредних околности, између осталог раста пољопривреде у односу на лошу и сушну 2017. годину”, рекао је Петровић.

Оценио је да су привредни трендови, када се искључе ти ванредни чиниоци и ове године осетно слабији од просека земаља у ЦИЕ са којима се Србија пореди.

У наредној години додатних око 450 милиона евра у буџету требало би, према његовим речима, искористити тако што би се око 200 милиона евра усмерило у смањење пореза на зараде и укупно оптерећење са 63 одсто спустило на 60 одсто.

Остатак расположивог новца у државној каси требало би, по његовој оцени, употребити на повећање јавних инвестиција јер Србији недостаје инфраструктура, а други разлог је то што оне подстичу привредни раст брже од свих других облика јавне потрошње, преноси Бета.

„По ниским издвајањима за инвестиције Србија је од 2013. године на зачељу земаља ЦИЕ, па је у 2019. години потребно знатно више инвестирати у путеве и железницу као и у заштиту животне средине”, рекао је Петровић.

По пречишћавању отпадних вода, преради отпада Србија је, како је рекао, међу најзагађенијим земљама, а грађани међу најугроженијима у Европи.

Он је рекао да је само седам одсто површинских вода еколошки исправно, вода за пиће је неисправна у 40 одсто градских водовода, а 2,5 милиона грађана удише загађен ваздух.

„Инвестиције у заштиту животне средине 2019. године могуће је повећати за 130 милиона евра од чега би 60 милиона евра требало искористити за уређење депонија, а 60 милиона евра за пречишћавање отпадних вода, а 2020. године знатно повећати те инвестиције”, рекао је Петровић.

Он је подсетио да је лоше што је приликом укидања закона о смањењу пензија укинута и формула за њихово усклађивање са растом БДП и инфлације и оценио да тако „произвољно дефинисан пензијски систем не може да буде одржив и економски правичан и потпуно одудара од европских система”.

Јавни дуг Србије се, према његовим речима, приближава безбеднијој зони од 50 одсто БДП, делом због бољих фискалних резултата, али још више због велике ревизије БДП коју је обавио Републички завод за статистику (РЗС) 1. октобра ове године.

Том ревизијом РЗС је, како је рекао, „установио да је БДП Србије скоро 2,5 милијарди евра или 6,5 одсто већи него што се мислило”.

„Тако се учешће јавног дуга у БДП аутоматски смањило у једном дану за око четири процентна поена са скорио 60 одсто на 56 одсто БДП-а и без отплате дуга”, рекао је Петровић.

Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков рекао је да се Влада Србије приликом одређивања накнада породиљама држала принципа да оне зависе од доприноса али је то „заборавила када је мењала закон о пензијском систему”.

„У 2019. години било је могуће редовно усклађивати пензије јер ће у буџету бити на располагању 35 милијарди динара, па што пре треба увести нову формулу за усклађивање пензија”, рекао је Алтипармаков.

Према речима члана Фискалног савета Владимира Вучковића, предлог платних разреда је углавном одговарајући, осим што је „просвети дат прилично висок положај”.

„Наставници у основним и средњим школама већим делом су у истој групи са лекарима опште праксе, а у другим земљама лекари су вредновани 30 одсто више”, рекао је Вучковић.

Додао је да за сада није познато у којој ће се групи у каталогу радних места наћи делови државног сектора, као што су полиција војска и функционери.

Он је рекао да је оправдано једино да се за упоредива места одреди исти коефицијент као за све раднике, а да се специфичности посебно вреднују.

Вучковић је рекао да је неопходно делимично укидати забрану запошљавања јер Србија нема превише запослених у државном сектору.

„За пет година мање је запослено 18.000 људи, а то је повећало запошљавање на привремено-повременим пословима, па је нарушена структура запослености, а у неким секторима се осећа хроничан недостатак радника, пре свега у здравству”, рекао је Вучковић. (Политика)

Go to top