Ви сте овде: HomeАктуелности2017 Април03.07.2017. Раст извоза, индустријске производње и трговинског промета у Србији

03.07.2017. Раст извоза, индустријске производње и трговинског промета у Србији

Индустријска производња порасла у мају 6,2 одсто.- Извоз скочио 13,4 одсто у првих пет месеци 2017.- Грађани Србије у мају куповали 11,1 одсто више него лани.

Индустријска производња у Србији порасла је мају 2017. године за 6,2 одсто на годишњем нивоу, а у односу на просек у прошлој години већа је за 5,9 процената, саопштио је данас Републички завод за статистику.

У периоду јануар-мај 2017. године, индустријска производња је била већа за 1,2 посто у поређењу са истим лањским периодом.

Највећи утицај на међугодишњи раст индустријске производње у мају имали су производња хемикалија и хемијских производа, затим производња прехрамбених производа, производња машина и опреме, производња металних производа осим машина и експлоатација угла.

Десезонирани индекс индустријске производње за мај показује да је укупна индустрија остварила раст од 5,7 посто, а да је прерађивачка порасла за 8,8 процената у односу на просек 2016. године.

Према десезонираним подацима, укупна индустријска производња у мају је на месечном нивоу била већа за 4,1 одсто, док је прерађивачка забележила раст од 3,3 процента.

На годишњем нивоу је, посматрано по секторима, сектор рударства у мају имао раст од 10 одсто, прерађивачка индустрија раст од 9,2 одсто, док је сектор снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација регистровао пад од 6,3 процента.

Посматрано по наменским групама, међугодишњи раст је у мају забележен код производње трајних производа за широку потрошњу за 20,3 одсто, интермедијарних производа, осим енергије за 10,9 процената, нетрајних производа за широку потрошњу за 9,3 одсто и капиталних производа за 9,0 посто.

С друге стране, пала је производња енергије за 3,5 посто.

Обим индустријске производње је у мају, на годишњем нивоу, забележио раст код 21 области, чије је учешће у структури индустријске производње - 68 посто, а пад код осам области (са учешћем у структури индустријске производње од 32 посто). (Танјуг)

Извоз скочио 13,4 одсто у првих пет месеци 2017.

Укупна спољнотрговинска робна размена Србије у првих пет месеци 2017. године порасла је за 14 одсто на 13,98 милијарди евра, при чему је извоз забележио раст од 13,4 посто на 6,09 милијарди евра на годишњем нивоу, саопштио је данас Републички завод за статистику.

У истом период увезено је робе за 7,88 милијарди евра, што представља повећање од 14,4 одсто у односу на исти период прошле године. Дефицит износи 1,79 милијарди евра, и већи је за 18,0 процената него у првих пет месеци лани. Покривеност увоза извозом је 77,3 посто и мања је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 78,0 процената.

Изражено у доларима, укупна спољнотрговинска робна размена је у посматраном периоду вредела 15,02 милијарде долара, што је пораст од 9,6 одсто у односу на период јануар-мај 2016.

Извезено је робе за 6,54 милијарде долара, за 9,0 више него у истом прошлогодишњем период, а увезено у вредности од 8,47 милијарди долара, што је повећање од 10 процената. Дефицит износи 1,92 милијарде долара, и већи је за 13,5 посто у односу на исти лањски период.

Само у мају 2017. године извезено је робе у вредности 1,33 милијарди, односно за 18,7 одсто више међугодишње, а увезено за 1,76 милијарди, или за 19,2 процента више него прошлог маја.

У соларима је мајски увоз вредео 1,46 милијарди и био је већи за 15,4 процента на годишњем нивоу, док је увоз порастао за 15,8 посто на 1,93 милијарде долара.

Највеће учешће у извозу имао је Регион Војводине, 32,9 процената, а у увозу је предњачио Београдски регион са уделом од 46 посто.

Највише робе смо извезли у Италију, у вредности 975,8 милиона долара, затим у Немачку (826,5 милиона), Босну и Херцеговину (500,7 милиона), Руску Федерацију (368,8) и Румунију (330,5 милиона).

У увозу, главни спољнотрговински партнери су нам били Немачка од које смо купили робу у вредности 1,062 милијарде долара, следи Италија (867,4 милиона), Руска Федерација (715,3 милиона), Кина (674,6 милиона) и Мађарска (394,9 милиона).

Земље чланице Европске уније чине 64,9 одсто укупне размене. Други по важности партнер су земље ЦЕФТА, са којима смо остварили суфицит у размени од 760,5 милиона долара. У земље ЦЕФТА смо извезли производе у вредности 1,08 милиона долара, а увезли за 327,1 милион долара. Покривеност увоза извозом је 332,5 посто.

Суфицит у размени остварен је са бившим југословенским републикама: Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом. Од осталих земаља истиче се и суфицит са Италијом, Бугарском, Румунијом, Саудијском Арабијом, Словачком, Хрватском и Великом Британијом.

Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином, због увоза телефона за мрежу станица и лаптоповам, и са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса.

Рачунато у доларима, десезонирани индекс мај 2017 / април 2017. године показује раст извоза за 5,2% и раст увоза за 13,1%. Рачунато у еврима, десезонирани индекс мај 2017 / април 2017. године показује раст извоза за 1,9% и раст увоза за 9,2%. (Танјуг) 

Грађани Србије у мају куповали 11,1 одсто више него лани

Промет робе у трговини на мало у Србији је у мају 2017. био већи у текућим ценама за 11,1 одсто, а у сталним ценама за 6,1 проценат на годишњем нивоу, саопштио је данас Републички завод за статистику.

У поређењу са претходним месецом, промет робе је у мају порастао у текућим ценама за 1,9 посто, а у сталним за 2,5 одсто.

Према подацима статистике, у првих пет месеци 2017. промет у малопродаји је забележио раст у текућим ценама за 8,4 одсто, а у сталним ценама за 3,2 процента у односу на исти период прошле године.

Све објављене индексе треба третирати као претходне, што значи да може доћи до извесних корекција на основу оцењених резултата из редовних статистичких истраживања које Републички завод за статистику спроводи на већем броју јединица у узорку, наводи се у саопштењу. (Танјуг)

Go to top